U finansijskim izveštajima pozajmice između povezanih lica često izgledaju bezazleno. Novac je pozajmljen „u okviru grupe“, ugovor postoji, sredstva su vraćena ili će biti vraćena, a nekada kamate uopšte nema. Iz ugla svakodnevnog poslovanja, takvi aranžmani se doživljavaju kao interna podrška, a ne kao transakcija koja nosi poseban rizik.
Međutim, u svetu transfernih cena, pozajmice između povezanih lica nikada se ne posmatraju površno. One su jedna od prvih tačaka interesovanja poreskih organa, jer direktno utiču na dobit, poresku osnovicu i raspodelu finansijskog rizika unutar grupe.
Posebno je važno razumeti da pitanje kamate nije jedino, niti ključno pitanje. I beskamatne pozajmice i krediti sa kamatom mogu biti problematični – ako njihova ekonomska logika ne odgovara tržišnim uslovima.
Zato je važno da se ovim transakcijama pristupi kao delu šire slike poslovanja, a ne kao tehničkoj stavci u bilansu.
Zašto poreska kontrola gleda pozajmice sa posebnom pažnjom
Iz ugla poreskih organa, pozajmica između povezanih lica nije samo finansijski instrument. Ona je odgovor na ključno pitanje:
kako bi se nezavisna lica ponašala u istoj situaciji?
U praksi se proverava:
- da li bi nezavisni poverilac odobrio sredstva pod istim uslovima,
- da li bi pristao na beskamatnu pozajmicu,
- koliki bi raspon kamatnih stopa bio prihvatljiv na tržištu,
- da li je uopšte postojala realna potreba za zaduživanjem.
Drugim rečima, čak i kada ugovor postoji i sredstva su evidentirana, poreska kontrola ne staje na formalnom nivou.
Beskamatne pozajmice: dozvoljene, ali ne i neutralne
Beskamatne pozajmice su dozvoljene. To je tačno.
Ali u transfernim cenama dozvoljeno ne znači automatski i tržišno prihvatljivo.
Ako se u uporedivim tržišnim uslovima kapital ne daje bez naknade, postavlja se pitanje zašto je u ovom slučaju kamata izostala. Posebno kada:
- pozajmica traje duže vreme,
- iznos nije simboličan,
- dužnik ostvaruje prihod i posluje kontinuirano.
U takvim situacijama, poreski organ može zaključiti da je kamata implicitno postojala, ali nije obračunata – što direktno vodi ka korekciji poreske osnovice.
Pozajmice sa kamatom: zašto ni one nisu „sigurna zona“
Česta zabluda u praksi je da se rizik eliminiše samim obračunom kamate.
Međutim, u analizi transfernih cena proverava se:
- da li je kamatna stopa u tržišnom rasponu,
- da li je usklađena sa kreditnim rejtingom dužnika,
- da li su rokovi, valute i obezbeđenja uporedivi sa tržištem.
Ako je kamata:
- preniska – postavlja se pitanje prikrivenog finansiranja,
- previsoka – može se smatrati mehanizmom izvlačenja dobiti.
U oba slučaja, rezultat je isti: povećan poreski rizik.
CFO perspektiva: gde zapravo nastaje problem
Iz ugla finansijskog direktora, ključni problem nije u samoj pozajmici, već u njenom kontekstu. Pozajmica se ne posmatra izolovano, već zajedno sa:
- profitabilnošću društva,
- strukturom kapitala,
- ostalim transakcijama sa povezanim licima,
- ukupnim finansijskim rezultatom.
Ako firma stalno posluje sa niskom dobiti, a istovremeno ima značajne obaveze po osnovu pozajmica unutar grupe, to je signal koji poreska kontrola neće ignorisati.
Zašto je studija o transfernim cenama ovde ključna
Studija o transfernim cenama kod pozajmica ne služi da „opravda“ unapred donetu odluku. Njena uloga je da:
- pokaže da su uslovi zaduživanja tržišno uporedivi,
- objasni ekonomsku logiku transakcije,
- dokumentuje zašto je baš takva struktura finansiranja primenjena.
Bez tog konteksta, pozajmica ostaje gola brojka u bilansu – laka meta u kontroli.
Zaključak
Pozajmice između povezanih lica nisu problem same po sebi. Problem nastaje kada se posmatraju pojednostavljeno, bez razumevanja tržišnih uslova i ukupne slike poslovanja.
U praksi transfernih cena, nije presudno da li kamata postoji, već da li je čitav aranžman ekonomski opravdan i uporediv sa tržištem. Upravo tu se pravi razlika između formalne ispravnosti i stvarne bezbednosti.
Ako se u poslovanju pojavljuju slične situacije, važno je da se one sagledaju celovito – pre nego što to uradi poreska kontrola.
U praksi transfernih cena retko postoji jedno dokumentarno rešenje. Najčešće je potrebno sagledati ceo tok poslovanja – ugovore, funkcije, marže i finansijske odnose unutar grupe. Ako imate sličnu situaciju, važno je da se ona sagleda celovito, pre nego što se donose zaključci.