Jedno od najčešćih pitanja koje i danas dobijam, bez obzira na godine iskustva firmi i jasnoću propisa, jeste: da li se u konkretnom slučaju radi o povezanim licima ili ne.
Na prvi pogled, odgovor deluje jednostavno. Zakon je jasan, kriterijumi su definisani, procenti poznati. Međutim, praksa pokazuje da se stvarne poslovne situacije retko uklapaju u „školske“ primere.
Upravo zbog toga dileme i dalje postoje – ne zato što zakon nije jasan, već zato što odnosi između firmi i lica često imaju više slojeva koji se ne vide odmah iz registra.
Šta Zakon podrazumeva pod povezanim licima
Zakonom o porezu na dobit pravnih lica definisani su osnovi na osnovu kojih se utvrđuje povezanost. U praksi, povezanost se najčešće sagledava kroz sledeće kriterijume:
- Povezanost preko kapitala
Povezanim licima smatraju se lica kod kojih postoji vlasništvo od više od 25% kapitala ili prava glasa, bilo da je reč o direktnom ili indirektnom vlasništvu.
U praksi se često zanemaruje upravo indirektno vlasništvo – situacije u kojima se učešće ostvaruje preko jednog ili više pravnih lica. Iako formalno ne postoji direktan odnos između dve firme, zbirni efekat vlasništva može dovesti do povezanosti u smislu Zakona.
- Povezanost preko upravljanja i kontrole
Povezanost ne mora uvek biti zasnovana na kapitalu.
Pravna lica mogu biti povezana i kada ista fizička ili pravna lica učestvuju u upravljanju i kontroli, kroz rukovodeće funkcije kao što su direktor, član upravnog odbora ili druga odgovorna lica.
Česta zabluda u praksi jeste stav da „ako nema vlasništva, nema ni povezanosti“. Međutim, upravljačka kontrola može biti dovoljan osnov za utvrđivanje povezanosti, bez obzira na vlasničku strukturu.
- Rodbinski odnosi
Zakon posebno uređuje i slučajeve povezanosti kroz rodbinske odnose, kada su fizička lica osnivači, suosnivači ili rukovodioci više pravnih lica koja međusobno posluju.
Član 59. stav 6. Zakona detaljno definiše koje se vrste rodbinskih odnosa smatraju relevantnim za utvrđivanje povezanosti. U praksi se ovi odnosi često potcenjuju, naročito kada firme posluju „po tržišnim uslovima“, ali formalna usklađenost cena ne isključuje obavezu analize povezanosti.
- Poslovanje sa licima iz posebnih jurisdikcija
Poseban vid povezanosti, koji uvek zahteva dodatnu pažnju, odnosi se na poslovne odnose sa firmama koje imaju sedište u tzv. posebnim jurisdikcijama, uobičajeno nazvanim „poreski raj“.
Ovi odnosi se, po pravilu, posmatraju pod posebnim režimom analize, bez obzira na visinu prometa ili učestalost transakcija. Sama činjenica poslovanja sa licem iz takve jurisdikcije zahteva dodatnu dokumentaciju i obrazloženje.
Zašto u praksi dolazi do dilema
Iako su zakonski kriterijumi jasno postavljeni, dileme nastaju kada se oni primenjuju na konkretne poslovne situacije.
Najčešći razlozi za nesigurnost u praksi su:
- složene vlasničke strukture sa više posrednih firmi
- ista fizička lica na rukovodećim funkcijama u različitim društvima
- porodične firme koje međusobno posluju duži niz godina
- poslovni odnosi sa inostranim društvima bez stalnog prometa
- promene u strukturi vlasništva tokom godine
U takvim slučajevima, formalni podaci iz registra često nisu dovoljni da bi se donela ispravna odluka. Povezanost se tada sagledava kroz širu sliku poslovnih odnosa, a ne samo kroz jedan kriterijum.
Zaključak
U praksi, utvrđivanje da li se radi o povezanim licima retko je pitanje prostog „da“ ili „ne“. Iako zakon daje jasne smernice, konkretne poslovne situacije često zahtevaju detaljnije sagledavanje svih relevantnih okolnosti.
Zbog toga se dileme u vezi sa povezanim licima najčešće rešavaju kroz individualnu analizu konkretnog odnosa, a ne kroz opšta pravila koja ne mogu obuhvatiti sve nijanse poslovanja.